Budućnost svetskog društva

Kao prvo, moram vas opozoriti: rodio sam se u Sarajevu, otac mi je srbin a majka hrvatica; kad sam bio mlađi, govorio sam da sam iz Jugoslavije; toga sada više nema, pa se moram odlučiti: dali ću ekavski ili ijekavski, dali moram s vremena na vrema dodati "bolan" svojim rečenicama?...

Recimo, biće svačega. U glavnom, razumemo se. A ja ću reći da ne govorim ni srbski ni hrvatski, nego srвatski.

Pjevaj mi bolan

Majci živ bio, pjevaj

Pjevaj mi bolan

Tugu otjeraj.

Pa sad počnimo:

Nemoram odugovlačiti sa primerima; čovek treba samo da pogleda oko sebe da vidi koliko nepravda u svetu ima. Kažu kriza je. A kako neće biti, kad je u svojini sve krivo.

Šta je krivo?

Krivo je kako se trguje: prodavac hoće što više novaca za svoj (ili tuđi) proizvod, dok kupac traži što manje da plati. Problem ispadne, kad je jedan od tih dva puno jači od drugoga, slabiji ispašća. Kriza je u tome što, kao kupci, moramo, na primer, benzin preskupo platiti, a kao prodavači, u nekim državama, čak i za džabe raditi.

Za moj pojam, to sve može da se ispravi, samo kad bi malo tih pravila popravili.

Kako bi bilo da uopšte nebude prodavača? U mesto toga, imao bi proizod svoj sobstveni konto na banci (koji bi bio u minusu). Kupac bi samo izplatio taj manko da bi ga kupio. I niko nebi ništa zaradio. Pomislite kako bi to bilo...

"U početku, ljudi se ruže novoj ideji; posle izvesnog vremena idu u napad na nju; a tek posle dugog vremena je prihvate kao da je sama po sebi razumljiva."

Arthur Schopenhauer