Overblog Suivre ce blog
Editer la page Administration Créer mon blog
/ / /

Ne lomite mi bagrenje
 

Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude,

vi barem imate posla jer ćud je ćud a sud je sud.

Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo,

da svakom sudiš pošteno jer čast je čast a vlast je vlast.


I sve po zakonu, za to sam prvi,

ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu!

Vlast je vlast,

i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi

nek isto je i đavolu i đakonu,

pa nek se zna!


Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom,

uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk.

Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan

i led se prospe pred žetvu, al' led je led a red je red!


I prekardašilo, im'o sam bagremovu šumu

tamo dole prema drumu pa sam čekao.


Red je red!

Polako komšije! Ne može samo da se uđe,

da se ruši tuđe, lepo sam im rekao.


Ne lomite mi bagrenje,

bez njih će me vetrovi oduvati.

Pustite ih, moraju mi čuvati

jednu tajnu zlatnu kao dukati:

ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,

bosonogu i odbeglu od sna.


Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude,

žao mi marama crnih, al' plač je plač a mač je mač.

Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,

ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!


I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi

pošteno i za veru i za neveru.


Red je red!

Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica

nego ptica koje odleću ka severu.


Ne lomite mi bagrenje,

bez njih će me vetrovi oduvati.

Pustite ih, moraju mi čuvati

jednu tajnu zlatnu kao dukati:


ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio.

 

O, zar moram da vam ponovim?

 

Okanite se njih jer sve ću da vas polomim!

 

Đorđe Balašević, 1986




    samo da rata ne bude

Pijani momci prolaze duž naše tihe ulice,
oni u vojsku polaze, prate ih tužne curice,
brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!

Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosića
devetsto-osamdesete, ulice Brane Ćosića
i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude - da rata ne bude!

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri razvale, večni snegovi otope.
Pa šta, kiše neka ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude - da rata ne bude!

 

Đorđe Balašević, 1987

 

Partager cette page

Repost 0
Published by